Манастир Стањевићи
"...................................................
И радовањем безброј срца врели'
Јекнуше звона и с олтарске плоче
Свештени отац литургију поче
И мирисима тамјана храм прели.
.................................................."
Стањевићи
(Поглед испред манастира)
Аутор фотографија: монах Игнатије Алексејев
(Захваљујући Јовану Б. Маркушу)
".........................................................
Овдје никог нема. У мрачној самоћи
Сам стојим кô муњом опаљено дрво;
И хук вјетра, што се малоприје рвô
С огољелим грањем, заспô је у ноћи.
........................................................."
"...........................................................
Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму
Иде, мили сумаглица, влага хладна,
Земља мокра и црни се к'о страст гладна.
Где-где само суве сенке голих грана
К'о костури од живота, мртвих дана.
Свуда земља; видик пао. Влажна тама
По звуцима, преко мира, лежи, спава.
И тишина у долини заборава
Мирно труне. Нигде ничег што се буди.
Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи.
...................................................................."
"..........................................
Кроз природу, преко дрва, ружно
Јесен иде; голе гране ћуте.
И црнило обавило тужно
Кору, видик, време и минуте.
Бол клонуо; магла и брегови
Носе мис'о... и жеље се крију;
Тамне слике, бледе као снови,
Шуште пропаст, ко би знао чију!
..................................................."
"................................................
Овдје пуста поља, тамо брда сива,
Гдје жалосно шуми купина и драча;
Ред убогих села сан покојних снива -
Ја не видим нигдје рала и орача...
............................................................."
